blatnjaviput

     Verovatno još ne znaš, pa zato moram odmah da ti kažem - ne podnosim alkohol. Ne volim da pijem, ne volim cigarete, ne volim žene. No homo, ne volim ni muškarce. Duga priča... no i pored toga, kada razmišljam o sebi u trećem licu, vidim sebe u nekom smrdljivom, tom_waits_was_here, mračnom i zadimljenom uglu davno od Boga zaboravljenog bara, dok ispijam dvanaestu (koćetodaplati?) čašu burbona, pritom rukom proveravajući da li mi je jebeni šešir još uvek na glavi. U osnovi, da, to sam ja. Ali samo unutra.

     Odrekao sam se zemaljskih uživanja negde sa 16 godina, u svom naletu nihilizma i mizantropije u cilju dostizanja spiritualnog prosvetljenja kao jedinog životnog cilja. Jebiga, znam..ali zaista jesam imao šesnaest godina tada. Previše istočnjačke filozofije, interesovanja za religiozno, onosvetno, sveprezirno. Mogao sam dane da provodim u snovima o ataraksiji, i o danu kad će svi da mi se sklone sa puta koji sam odabrao (i tako te gluposti). Mogao sam da joj kažem da je više ne volim, i da mi je dosta, i da idem. Nisam puno stariji sada dok ovo kucam; puno drugačiji jesam. Smekšao sam. Nemam taj pogled pun mržnje u očima. Pišem blog. Nedostaje mi stari ja. Zar tebi ne nedostaje...? Ne stari ja, nego ti? Da sanjaš o nečemu? Da slušaš Pistolse, ili Sonic Youth? Da ne budeš u vezama sa ljudima koji te teraju da svaki dan pomalo umreš u sebi, da izneveriš u šta si verovao? Nedostaje ti, znam. Čak i ako to nisi bio ti, tada si bar imao šansu da postaneš. Šta sad imamo? Znam i to, jebiga.

        Osećam se kao da sam u najglupljem periodu svog života koji će trajati od sada, pa dok ne umrem. Od mladosti mi je ostao prezir, trenutno nisam sposoban da učim od života, a budućnost mogu da gradim na ruševinama onog što jesam, nadajući se da ih ona neće ponovo srušiti (i'm gonna leave her one of these days...:/). Počinjem da zastranjujem u emocionalnost, i pričam gluposti koje te ne interesuju, moram da prekinem ovako na pola. Izvini. Vratiću se sa nekom važnijom pričom, i onda ćemo se smejati tome, pa ćemo napisati neku bluz pesmu koju ćemo da pevamo do fajronta, ili dok ne ispijemo sav burbon koji imaju u baru. Evo, obećavam. 

 Evo, pisaću ovde neko vreme. Trudiću se da bude što češće. Malo za tebe, još manje za samog sebe. Ne znam zašto opet, valjda osećam potrebu...videćeš tu razne...stvari. Stvari koje nas oboje brinu.

Good day, nice to meet you. This is me: